Da li su jaja zdrava? U toku dana bi trebalo da imate više obroka? Predstavljamo vam najveće dezinformacije o pravilnoj ishrani, koje su potekle ni manje ni više nego upravo od nutricionista.
JAJA SU NEZDRAVA
Ovom neistinom nutricionisti su napravili mnogo štete. Naime, uspeli su da naprave loš imidž ovoj namirnici, koja sadrži veliku količinu holesterola, pa se shodno tome smatralo da povećava rizik od srčanih bolesti. Međutim, nedavno je dokazano da holesterol u ishrani ne utiče na povećanje holesterola u krvi. Jaja su puna dobrog holesterola i nimalo ne utiču na srčane probleme. Uz to, ova namirnica je bogata hranjivim sastojcima, a sadrže i jedinstvenu vrstu antioksidanata koji čuvaju vid.
ZASIĆENE MASTI SU LOŠE PO ZDRAVLJE
Pre nekoliko decenija je odlučeno da je okidač epidemije srčanih bolesti konzumiranje previše masti, pogotovo zasićenih. Međutim, 2010. godine objavljen je rad kojim je obuhvaćeno 21 istraživanje, a koji je dokazao da ne postoji nikakva povezanost između zasićenih masti i srčanih bolesti. Štaviše, konzumiranje zasićenih masti povećava nivo dobog holesterola u krvi.
PREVIŠE BELANČEVINA LOŠE UTIČE NA KOSTI I BUBREGE
Ishrana bogata belančevinama bila je često optuživana za nastanak osteoporoze i bubrežne bolesti. I iako je činjenica da se konzumiranjem belančevina kratkoročno povećava izlučivanje kalcijuma iz kostiju, dugoročna istraživanja pokazala su suprotan učinak. Naime dugoročnim konzumiranjem, belančevine pomažu u jačanju i zdravlju kostiju i smanjuju rizik od preloma. Uz to, istraživanja nisu pokazala nikakvu pojavu visokog nivoa belančevina kod ljudi koji su bubrežni bolesnici.
NAMIRNICE SA MALO MASTI SU NAJBOLJI IZBOR
Da li znate kakav ukus ima hrana, nakon što se iz nje odstrani sva masnoća? Ukus stiropora. S obzirom da i proizvođači hrane to znaju, oni dodaju različite druge stvari kako bi nadomestili nedostatak masti. Pa najčešće dodaju šećer, tj. zaslađivače koji su povezani sa dijabetesom, metaboličkim sindromom, srčanim bolestima i depresijom, pa tako dobijate nezdraviju namirnicu nego da ste pojeli njenu punomasnu verziju.
TOKOM DANA BI TREBALO DA IMATE VIŠE MANJIH OBROKA
Trebalo bi da jedete češće, manje obroke, kako biste metabolizam održavali u stanju pripravnosti. No neki tvrde da je to mit koji nema nikakvog smisla. Naime, činjenica je da konzumiranjem malih obroka ubrzavate metabolizam, ali količina pojedene hrane određuje koliko će energije biti potrošeno, a ne broj obroka.
Kad neko vreme ne jedete, u telu se dešava proces putem kojeg se izbacuju štetne materije, što znači da je post itekako zdrav.
UGLJENI HIDRATI TREBA DA BUDU NAJVEĆI IZVOR KALORIJA
U svetu preovladava mišljenje da bi trebalo da jedemo namirnice sa malo masnoća, a da bi ugljenohidrati trebalo da zauzimaju 50, 60 procenata svih unesenih kalorija. Ova vrsta prehrane sadrži mnoštvo žitarica i šećera, a malu količinu masne hrane kao što su meso i jaja.
Dok je za neke osobe ovo savršena ishrana, za one sklonije gojenju, koji imaju metabolički sindrom ili dijabetes, ova količina ugljenohidrata bi mogla da bude prilično opasna.
NAMIRNICE BOGATE MASTIMA GOJE
Uprkos činjenici da masti imaju više kalorija po gramu od ugljenohidrata ili belančevina, ljudi se ne goje konzumiranjem namirnicama, koje su bogate mastima. Naime, sve je stvar konteksta i zavisi u kojim kombinacijama unosite masti u organizam, jer ćete se, na primer, ugojiti od obroka, koji je bogat mastima i ugljenohidratima, dok će obrok bogat mastima, a siromašan ugljenohidratima prouzrokovati gubitak telesnih masti, i to više od ishrane, koja sadrži mali procenat masti.
Laži nutricionista
