Kategorija vesti: BlueNauka

Za i protiv: Čovek može da klonira mamuta, ali zašto bi?

Tokom proteklih 5 godina pronađeno je više dobro očuvanih tela mamuta nego u prethodnih 50 – uglavnom zbog globalnog otopljavnja i topljenja permafrosta u Sibiru. Najnoviji nalaz, nedavno izložen publici u Japanu, ponovo je probudio očekivanja da bi džinovski sisar mogao biti kloniran. Naučnici su, međutim, veoma skeptični kada je reč o tome da li je to moguće i koliko bi takav poduhvat uopšte imao smisla.

Ženka mamuta čije je telo nedavno bilo izloženo u Jokohami imala je oko 50 godina u trenutku smrti. Desetinama hiljada godina je ležala smrznuta u zemlji, ali je kad su njeni ostaci pronađeni još imala krzno, mišićno tkivo, a možda čak i krv.

Uzorci njenih tkiva poslati su u Južnu Koreju, u privatnu laboratoriju naučnika Hvang Vo-suka, koji sarađuje sa ruskim naučnicima sa konkretnim ciljem kloniranja mamuta.

Ukoliko bi u nekom od pronađenih mamutskih tkiva mogla da se nađe ćelija čije jezgro još sadrži kompletan, za život sposoban genom, postupak ne bi bio ništa teži od kloniranja ovce Doli – ćelijsko jezgro bi se implantiralo u embrion slona, on bi bio usađen u matericu ženke, a ona bi u slučaju uspešnog ihoda rodila prvog kloniranog mamuta.

Problem je, međutim, što su mamuti izumrli pre više hiljada godina i njihova DNK je u međuvremenu izložena procesima raspadanja, tako da većina nučnika smatra da su šanse da se pronađe potpuno netaknut genom praktično ravne nuli.

Kloniranje uz pomoć mape genoma

Drugi pristup bi bio da naučnici iskoriste segmente DNK koje u sačuvanim telima nalaze, kako bi sačinili mapu mamutovog genoma. Nako toga bi, istom tehnikom koja se koristi pri stvaranju transgenskih miševa, ovi segmenti DNK uz upotrebu mape bili ubačeni u embrion azijskog slona, najbližeg živog srodnika mamuta, sve dok se, segment po segment, celokupna DNK embriona ne zameni mamutskom.

Ovakav embrion bi zatim takođe bio usađen u matericu ženke azijskog slona, gde bi se razvijao do rođenja.

I ovaj pristup je, međutim, skopčan sa velikim teškoćama. Slonovi i mamuti, naime, imaju oko četiri milijarde DNK baza u svom genomu, a maksimalna dužina segmenta DNK koji može da se ubaci iznosi oko milion baza. Stoga bi proces morao uspešno da se ponovi oko 4.000 puta, za šta takođe praktično ne postoje realni izgledi.

Tu je i jednostavan problem razlike u proteinima između surogat majke i mamutskog embriona, koja bi mogla biti tolika da uopšte nisu kompatibilni.

Uzalud potrošena sredstva?

Mamuti su, naime, bili visoko inteligenetne i društvene životinje, kao i slonovi, pa bi stvaranje par usamljenih primeraka radi držanja u kavezima i proučavanja u laboratorijama bilo sa jedne strane nehumano, a sa druge besmisleno.

Takav projekt, naime, ne bi doneo nikakva suštinski nova saznanja, a progutao bi ogromna sredstva, koja bi mnogo svrsishodnije mogla da se ulože u očuvanje vrsta koje se danas nalaze na pragu izumiranja i u projekte za sprečavanje daljeg narušavanja prirodne sredine i izumiranja živog sveta na planeti.

 

Izvor: Blic

Povezane vesti

Ostavite Vaš komentar