Uradi sam – Spasavanje podataka

Po nekim istraživanjima, 4 od 5 korisnika računara su doživeli gubitak podataka. U većini slučajeva su korisnici povezali svoj eksterni hard disk kako bi iskopirali podatke, ali nisu više mogli da im pristupe. Ako Vaš disk prestane da radi, možete pomisliti da su i Vaši podaci izgubljeni.

Pre nego što počnete da paničite, pod pretpostavkom da je zaista hard disk u pitanju, a ne neki drugi medij, postoji par stvari koje možete uraditi pre nego što se obratite profesionalcima.
Razlozi za gubitak podataka mogu biti brojni. U 70% slučajeva je to ljudska greška. Ali postoje još dva česta faktora.
Prvi i najlakši za rešavanje je softverski problem. Npr. slučajno ste obrisali važan fajl ili ceo folder i ispraznili korpu ili formatirali pogrešnu particiju.
Takođe čest razlog gubitka podataka je greška u samom hard disku. Noviji modeli hard diskova su vrlo kompleksni i prvobitno dizajnirani pre skoro 70 godina pa tako ne čudi što bi nešto moglo krenuti po zlu. Kada hard disk ima neko oštećenje, u većini slučajeva je potrebno profesionalno spašavanje podataka. Međutim, ponekad je moguće pokušati samostalno rešavanje problema.
Kako spasiti podatke pomoću softvera?
Kada imate problema sa softverskim gubitkom podataka, imajte na umu da nikada ne radite na disku sa koga pokušavate da povratite podatke! Operativni sistem neprekidno iščitava i upisuje podatke sa i na hard disk bez obzira na to da li koristite računar u tom trenutku. U trenutku kada sistem vidi obrisane fajlove kao slobodan prostor na hard disku, on upisuje nove podatke na njihovo mesto, a Vi gubite šansu da spasite svoje podatke.
Preporučljivo je uvek napraviti klon diska u slučaju gubitka podataka. Postoji mnogo načina za kloniranje hard diska, a neki su lakši i brži od drugih. Isprobajte razne programe, kako za kloniranje, tako i za spašavanje podataka, besplatne i plaćene jer su dostupni za različite platforme i jednostavni za skidanje, a možete ih pronaći uz pomoć Google pretrage.
Kako spasiti podatke sa hardverom?
Navešćemo nekoliko primera. Vaš računar vidi hard disk, ali ne možete da mu pristupite ili ga računar uopšte ne prepoznaje. U nekim slučajevima disk je potpuno mrtav i neće ni da se pokrene! Moramo se upoznati sa delovima hard diska kako bismo mogli da odredimo koji je od njih otkazao.
Svaki hard disk ima dva jasno vidljiva dela bez obzira na proizvođača; štampanu ploću (elektroniku) povezanu sa donje strane hard diska i zatvorenu, pomalo tešku, metalnu/aluminijumsku kutiju tj. komoru.
Elektronika sadrži disk kontroler zajedno sa ostalim elektronskim komponentama odgovornim za osnovne operacije hard diska i komunikaciju sa matičnom pločom i operativnim sistemom uopšte. Komora hard diska sadrži spindle motor, jedan ili više tankih kružnih pletera i magnetne glave. Motor okreće pletere brzinom od nekoliko hiljada obrtaja u minutu. Pleteri su sami po sebi lagani i na njih je nanešen magnetni sloj i na koje se ustvari smeštaju Vaši podaci koje čitaju i upisuju glave smeštene na kraju aktuatora. Na novijim hard diskovima glave lebde na samo nekoliko nanometara iznad površine pletera. U slučaju da jedna ili više magnetnih glava dotakne pleter prilikom njegovog okretanja, podaci mogu biti zauvek uništeni.
Pored toga, postoje skriveni delovi zapisani na elektronici i pleterima har diska koji se nazivaju firmver. Zamislite ga kao operativni sistem samo za Vaš hard disk. On ima vrlo složen dizajn i u većini slučajeva je jedinstven za svaki hard disk!
Sada ćemo navesti neke od najčešćih oštećenja i simptoma otkaza hard diska. Nakon toga, pokušajte da odredite koji deo hard diska pravi problem i pokušajte da spasite podatke. U stilu uradi sam.
Računar prepoznje hard disk, ali ne možete da mu pristupite.
U većini slučajeva to znači da je došlo do degradacije medija. Ukratko, disk ima nekoliko loših sektora (bad blocks) kojima pokušava da pristupi i, budući da to ne uspeva, “zamrzne se”. Ovo je vrlo čest problem koji se dogodi vremenom i može biti rešen, ali samo sa profesionalnom opremom za spašavanje podataka. Možete da potražite SMART vrednosti i primetićete veliki broj realociranih sektora. Ako želite to sami da rešite i radite na lošim sektorima i ograničenjima BIOS-a na Vašoj matičnoj ploči, probajte besplatnu Linux aplikaciju dd_rescue. Međutim, toplo preporučujemo da pozovete profesionalce u ovakvim situacijama.
Računar ne prepoznaje disk i čuje se pištanje.
Pištanje koje čujete je zvuk spindle motora koji pokušava da pokrene hard disk, ali ne uspeva u tome. Ovo može biti izazvano na dva načina i oba su ozbiljna mehanička oštećenja.
Najčešće je prilepljivanje glava za pleter. Kada se hard disk ne koristi, magnetne glave diska su parkirane ili na centru ili na rampi. Setite se da glave nemaju fizički kontakt sa zonom podataka na pleteru, one samo lebde iznad njega. Ponekad, glave ne uspeju pravilno da se parkiraju i pleteri prestanu da se okreću sa glavama koje nastave da lebde iznad zone podataka. Zbog neverovatno glatke površine, i pletera i glava, oni se bukvalno zalepe jedni za druge.
Drugi razlog je blokada spindle motora. To je osovina oko koje se okreću pleteri. Može se blokirati ako hard disk preživi pad ili udarac. Nije tako čest kvar, osim kod Seagate diskova pošto oni imaju vrlo osetljivu osovinu. Postoji nekoliko načina da se reše ovakvi problemi, ali svi zahtevaju pomoć profesionalaca i zbog toga ne mogu biti deo članka “uradi sam”.
Računar vidi pogrešan kapacitet hard diska
U skoro svakom slučaju, ovo ukazuje na problem sa nekim delom firmvera. Ako imate Seagate 7200.11sa SD15 verzijom firmvera, problem je poznat kao BSY bug. “Guglanjem” ćete pronaći obilje uradi sam rešenja za ovaj problem. Međutim, sa današnjim diskovima, krajnjem korisniku ne preostaje ništa grugo nego da pozove profesionalnu pomoć.
Vaš disk je “mrtav”
U ovom slučaju, imate relativno velike šanse da spasete svoj disk. Ako se disk uopšte ne pokreće kada ga priključite na struju, u 99% slučajeva je upitanju kvar elektronike hard diska (PCB). Ako imate neki stariji model hard diska (obično kapaciteta ispod 40GB), možete da potražite identičnu elektroniku sa nekog drugog hard diska i da je zamenite. Međutim, noviji hard diskovi imaju drugačiji dizajn i svaki hard disk sadrži jedinstven mikrokod koji je jedinstven samo za taj disk. Stoga, menjanje elktronike na ovim modelima gotovo da nema nikakve šanse čak, u nekim slučajevima, može još više da ošteti hard disk.
Elektronika hard diska ima zaštitnu diodu koja funkcioniše kao osigurač. Ako slučajno povežete pogrešno napajanje eksternog hard diska ili preživi strujni udar, TVS dioda će pregoreti. Ako je prespojena dioda jedina komponenta koja je oštećena, možete osposobiti disk tako što ćete jednostavno otkloniti pregorelu diodu. Ovo možete testirati multimetrom – ako pokazuje vrednost od nula ohms ili približno, dioda je zaista pregorela. Ne zaboravite da, kada uklonite diodu, elektronika više nije zaštićena pa proverite da li je napajanje u redu pre nego što priključite disk.
Još jedna elektronska komponenta koju treba proveriti je spoj sa mehaničkim sklopom. On može da korodira tokom vremena, ali se lako čisti gumicom.
U krajnjoj liniji, postoji nekoliko situacija u kojima možete samostalno pokušati da spasite podatke sa Vašeg hard diska, ali budite svesni činjenice da je SVAKI pokušaj spašavanja podataka rizičan! Ako na njemu imate važne podatke, odnesute ih kod profesionalaca.
Članak je preuzet sa Data Solutions