Redosled usvajanja Evra kao glavne valute
7. februar 1992 – Evropska unija, koja je dotad bila samo ekonomska zajednica, postala je i političko-pravna. Sporazum potpisan u Mastrihtu, u zgradi vlade holandske provincije Limburg, podrazumeva da svaka država koja želi da uđe u zonu evra mora da poštuje stroga pravila vezana za inflaciju i budžetsku potrošnju.
1. novembar 1993 – Sporazum iz Mastrihta stupio na snagu. U skladu sa odredbama sve nove članice Unije stekle pravo na upotrebu jedinstvene valute, evra.
1. januar 1999 – Zaživela evrozona uz učešće 11 zemalja, tadašnjih članica EU. Tog dana kurs svih valuta Ekonomske i monetarne unije (EMU) je bio nepovratno zamrznut i evro je postao zvanična valuta.
Decembar 2000 – Evropski savet u Nici preporučio zemljama kandidatima da usvoje monetarnu politiku koja najviše odgovara njihovim ekonomskim prilikama.
Januara 2002. godine – kovani novac i papirne novčanice evra su zvanično uvedene kao zakonsko sredstvo plaćanja, a šest meseci kasnije, nacionalne valute su nestale.
1. januar 2001. godine – Grčka postala 12. zemlja koja je usvojila zajedničku valutu, pošto je ispunila kriterijume.
1. maj 2004. godine – EU je primila deset novih članica: Poljsku, Mađarsku, Češku, Slovačku, Sloveniju, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu.
1. januar 2007 – Slovenija prva od tih zemalja uvela evro.
1. januar 2007 – završena peta runda proširenja pristupanjem Bugarske i Rumunije u članstvo Unije.
1. januar 2008 – Najveći broj novih članica, EU, među njima Kipar i Malta, pristupio evrozoni.
1. januar 2009 – Evrozoni se priključila Slovačka.
1. januar 2011- Estonija uvela evro.
