Nekada davno u dalekoj zemlji, živeo je dečak drugačiji od ostalih. Zvao se Eftichis. Sve je teklo glatko u njegovom životu dok se jednog dana nije desila nezgoda koja ga je naučila da svet posmatra drugačijim očima.
I tada je otkrivena velika tajna… Otkrio je značenje života i on sada zna da sreća nije ništa više od sitnih i nevidljivih trenutaka:
Trenutak kada vas neko pokrije u sred noći..
Snovi…
Trenutak kada te probudi pesma vrabaca i kada osetiš miris sveže oprane posteljine pored nekog koga voliš…kada ga dodirneš, osetiš miris njegove kože…
Sreća je kad osetiš kako ti topla voda pada na lice, kada osetiš miris svoje kuće, miris sveže ispečenog kolača..
Sreća je kada držiš šolju toplog čaja dok je napolju hladno..
Sreća je kada osetiš svež zimski povetarac kako ti šiba lice..
Sreća je kada se oslobodiš svih misli..u totalnoj smirenosti..pod vodom…
Sreća je kada možeš da radiš stvari koje si radio dok si bio mali…
Sreća je kada možeš da stojiš na pljusku dok svi oko tebe trče sa kišobranima..
Sreća je kada hodaš bosih nogu po mokroj travi..
Sreća je kada možeš da izvedeš balon u šetnju..
Sreća je kad veruješ u stvari koje se ne mogu objasniti…kao što je verovanje da je bubamara dobar znak
Sreća je kada ne osetiš strah..
Sreća je kada možeš da radiš stvari koje ne priliče tvojim godinama…
Sreća je kada možeš da čuješ talase u školjci…
Sreća je kada osetiš tlo pod svojim nogama…ne razmišljajući
Neko ti šapuće tajnu posmatranja zalaska sunca, čak i kada drugi znaju da ti ne možeš da ga vidiš!
