Može li se živeti bez seksa?

Kako apstinirati ili biti aseksualan u hipreseksualnom društvu, a da vas ne smatraju nastanim čudakom, ne sažaljavaju i ne smeju vam se iz leđa. Možete li uopšte da zamislite život bez seksa nakon seksualne revolucije, lepih žena koje iskaču iz svih medija, porno veb stranica, nemornih saveta za bolji seks ?
Napunio je tridesetpetu, visok je, obrazovan i religiozan. Ovaj Beograđanin sa istančanim osećajem za lepo oblačenje, promenio je nekoliko devojaka, al’ im nije olako skakako u krevet. Smatra da je seks odgovoran čin ljubavi i privilegija braka. Bolje čekati pravu, kaže on. Do sada je nije našao, pa apstinra do daljnjeg.
Drugi primer je u Nemačkoj. Reč je o jednoj 33- godišnjoj devojci koja u ispovesti “Die Zeitu” priznaje da je nevina, što čuva kao strogu tajnu, kako je okolina ne bi ismejavala. Život bez seksa ne pada joj teško, iako je kopka šta bi bilo, kada bi bilo…
Kako apstinirati u današnjem društvu?
U školi vas uče da su primarne ljudske potrebe hrana, disanje, potreba za snom i seksom, tj. produžetkom vrste. Ali šta kada libido zakaže? Uostalom, i škotski pisac Ser Džejms Metju Bari, “otac” popularnog “Petra Pana”, po svemu je sudeći umro kao nevin, jer kratki brak s glumicom Mari Ansel nikada nije bio konzumiran, a jedan od dečaka koji su mu bili inspiracija za doživljaje popularnog lika, izjavio je da “ujka Sem nikada nije pokazivao takvu vrstu uzbuđenja ni prema deci, ni prema ženama, ni prema muškarcima”.
I majstor bajki Hans Kristijan Andersen je priznao da mu je libido zatajio, američki pisac Edvard Gori takođe, da ne nabrajamo dalje. Još je pedesetih godina prošloga veka Alfred Kinsi pitao zašto ne bi postojale osobe s manjkom, kada postoje one s viškom libida?
– Aseksualnost je reč koja je doskora uglavnom zanimala psihologe i katoličku crkvu- kaže kanadska istoričarka Elizabet Abot. Pišući knjigu “Istorija celibata”, iznenadila se koliki se broj intervjuisanih žena i muškaraca, bračnih partnera i onih izvan braka, osećaju užasno izloženo pritisku ekstremno seksualnog društva, povlačeći se u sebe i gubeći volju za fizičkim kontaktom. Nije stoga čudo što su neke ankete pokazale da i većina aseksualaca ima problema sa samopoštovanjem.
Da li je nedostatak želje za seksom bolest?
– Kada sam svom ginekologu rekla da sam aseksualna, odmah je postavila dijagnozu. Patite od manjka seksualne želje, zaključila je i uputila me psihologu. Nemati želje za seksanjem danas se smatra bolešću, a zbog takve dijagnoze, imaću problema s dodatnim zdravstvenim osiguranjem- kaže 34-godišnja Keti Radlof.
Ne tako davno manjak želje za odnosom smatrao se propratnom pojavom kod dijabetesa i poremećaja krvnog pritiska, kao posledica depresije, traume i stresa, ali seksolozi su sada zaključili da je reč o normalnoj pojavi, naprosto o seksualnoj orijentaciji. Kao što postoje homoseksualci i heteroseksualci, postoje i aseksualci. Za razliku od Beograđanina koji se suzdržava od seksa zbog verskih i moralnih razloga, aseksualci su osobe koje nisu iskusile seksualnu privlačnost ili imaju seksualni nagon, ali se on ne iskazuje kao želja za seksom s drugom osobom.
Aseksualnost nije ništa novo, ali do sada to nije bila javna tema.
Život bez seksa
Kako neko “običan” može da deli život s osobom poput aseksualne Keti Radlof? Imala je stalnog partnera, što je značilo da je s njim pevala pod tušem, grlila ga i odlazila u krevet, ali joj nije padalo na pamet da vode ljubav. Ne, ne privlače je žene, a kada razmišlja o deci, misli na veštačku oplodnju. Mnoge žene njene orijentacije partnerima tolerišu izlete sa strane, ali ne i Radlofova, jer je ljubomorna. Do sada je promenila četiri partnera s kojima je u proseku živela tri godine, ali tvrdi da nedostatak seksa nije bio razlog razlaza. Neki drugi s kojima je pokušala, rekli su joj da veza bez seksa ne dolazi u obzir ili da potraži stručnu pomoć, a jedan je izjavio da za njega “nema problema, dok ima dve zdrave ruke”. Sada se nada da će naći gospodina “pravog”.
 
Izvor: Blic-Žena