Smešten na desnoj obali Sene, muzej Luvr je jedan od najvećih svetskih muzeja sa skoro 35.000 izloženih dela na preko 60.600 metara kvadratnih.
Muzej se nalazi u palati sagrađenoj krajem 12. veka pod Filipom II. Zvanično je otvoren 10. avgusta 1793. izložbom sa 537 slika. Ponovo je zatvoren 1796. zbog građevinskih problema a zatim opet otvoren 1801. Umetnička dela muzeja su podeljena na osam odeljenja: egipatske starine, antikviteti Bliskog Istoka, grčke, etrurske i rimske starine, islamska umetnost, vajarstvo, dekorativna umetnost, grafika i crteži.
Tokom 14. veka muzej je stalno rekonstruisan. Kada je Francuska revolucija pogodila Pariz, Luvr je preobraćen u državni muzej. Prvi direktor muzeja je bio Domink Vivan Denon. Zbog poštovanja prema Napoleonu, muzej je neko vreme nosio njegovo ime ali samo do imperatorovog poraza u bici kod Vaterloa. Od 1814. do 1830. Luj XVIII i Šarl X dodali su 135 eksponata i napravili odeljenje egipatskih antikviteta koje je pod Šampolionom uvećano sa više od 7.000.Oko 1852. i 1870. dodato je oko 20.000 novih komada muzejskoj kolekciji a Paviljon de Flor i Velika galerija su redizajnirane. Kompleks sa piramidom je završen 1993.
Danas ovaj muzej ima vise od 380.000 umetnina od kojih je više od 35.000 izloženo u osam odeljenja.U odeljku egipatskih starina ima preko 50.000 eksponata od 4.000 godina pre Hrista do 4. veka.
Odeljenje istočnih antikviteta podeljeno je na 3 geografske oblasti kao sto su Levant, Mesopotamija i Persija.
Grčko, etrursko i rimsko odeljenje ima predmete iz Mediteranskog basena koji datiraju od neolitskog doba do 6. veka i to je najstarija kolekcija muzeja.
Luvr
