Razne kulturne znamenitosti, egzotična hrana, plaža, more, kokteli. Neke od stvari u kojima uživamo dok smo na odmoru, ali desi se da zbog neke stvari zažalimo. Recimo, treba voditi računa gde i kakvu hranu kupujete na odmoru, jer se ne pravi sve u higijenskim uslovima, posebno hrana koja se prodaje na ulici. Koliki god da ste gurman uvek treba pripaziti u kakvim se uslovima sprema vaša hrana, jer ipak ne želite da se vratite kući sa lošim uspomenama. Pripremili smo par saveta kako da putujete pametno i da se vaš odmor ne pretvori u katastrofu zbog zaražene hrane.
1. Voda iz slavine
Zaražena voda jedna je od najčešćih uzroka bolesti širom sveta. Klice koje izazivaju dijareju, rotavirusi, kolera i niz drugih bolesti dolaze upravo kroz hranu i vodu zagađenu ljudskim ili životinjskim izmetom.
Šta učiniti?
Informišite se unapred o destinaciji na koju putujete, proverite kakva je voda iz slavine. Ako imalo sumnjate u njenu čistoću, pijte isključivo flaširanu vodu i sokove, a izbegavajte i pranje zuba s vodom iz slavine.
2. Led
Slično kao i s vodom iz slavine, neke bakterije mogu preživeti i u ledenom obliku. U zemljama s upitnim kvalitetom vode led konzumirajte samo ako je napravljen od flaširane ili prokuvane vode.
Šta učiniti?
Ukoliko ne možete proveriti od čega je napravljen led, bolje je da ga preskočite. Ako vam se pije hladno piće, uzmite sok ili pivo u boci iz frižidera.
3. Hrana za koju postoji mogućnost da je pala na pod
Ako ste ljubitelj brze hrane, trebalo bi da povedete računa prilikom odabira lokala u kom cete jesti. Hrana koja padne na pod može biti kontaminirana na bezbroj načina. Setite se samo cipela koje nose tragove svega što su dodirnule, uključujući izmet i trulo smeće.
Šta učiniti?
Kada vidite da je osoblje suviše ležerno i sumnjate i u njihovu higijenu, zaobiđite taj lokal.
4. Hrana i pranje ruku
Pranje ruku jedan je od najsigurnijih načina sprečavanja širenja bolesti, ali u mnogim zemljama proces pranja ruku pre dodirivanja hrane nije praksa. Iako sve više zemalja širi svest o tome kao o nečemu obaveznom, treba da prođe još mnogo vremena da se ona potpuno i usvoji.
Šta učiniti?
Potražite restoran u kom kuhari i konobari imaju čiste ruke. Ako o njihovoj higijeni ne možete zaključiti samo na prvi pogled, pronađite ostale znakove koji idu u prilog tome – od sapuna u wc-u, čiste odeće pa sve do njihovog ponašanja – ako neko briše nos i posle ne opere ruke, znate šta morate učiniti. I ne zaboravite da operetie i sopstvene ruke!
5. Volite toplo jelo?
Sveže pripremljeno jelo nije ‘prijatelj’ bakterija, i to je ono što bi trebalo da tražite od svog obroka.
Šta učiniti?
Nađite restoran za koji vam se čini da je u redu, naručite topli obrok i proverite da li ste ga zaista dobili u obliku kakav ste tražili ili je samo podgrejan.
6. Stajanje hrane na suncu
Kontrolisanje temperature ključan je faktor sigurnosti hrane koju konzumirate. Obično kuvana hrana (ako nije namenjena čuvanju u hladnjaku) ima rok trajanja dva sata za sigurnu konzumaciju, i ta vrednost pada ako je temperatura prostora u kom stoji previsoka. To se naročito odnosi na hranu koja stoji na suncu, recimo na raznim štandovima.
Šta učiniti?
Klonite se takve hrane ostavljene da stoji na suncu jer je ona leglo bakterija.
7. Sirova hrana
Voće i povrće su zdrave namirnice za konzumaciju, ali ne u zemljama gde je voda iz slavine kontaminirana. U tom slučaju bolje ih je izbegavati.
Šta učiniti?
Na mestima gde voda nije sigurna držite se pravila – oguliti i kuvati! Izbegavajte salate i sirovo voće i povrće!
Hrana na putovanjima
