Iako kuvaju u najboljim i najskupljim restoranima, svetski majstori kuvanja otkrili su mesta u Evropi gde svraćaju zbog vrhunskog, ali i pristupačnog obroka spravljenog na jednostavan i uglavnom tradicionalan način.
Delove iz knjige u kojoj vodeći kuvari preporučuju svoje najdraže povoljne evropske restorane od Istanbula do Skandinavije objavio je britanski magazin Guardian.
“La Merenda” – Nica
Primaju samo gotovinu, nemaju telefon i zatvoreni su svakog vikenda. Mali i šarmantni restoran “La Merenda” u starom delu Nice je jedini preostali restoran starinskog tipa. Kuvar Dominik Le Stanc, koji je ranije radio u nagrađivanom restoranu “Le Chantecler” (u hotelu Negresco) preuzeo je “La Merendu” sredinom devedesetih kao mesto koje je već dvadesetak godina serviralo jednostavnu domaću kuhinju. Promenio je vrlo malo, a hranu priprema sam u jednostavnoj otvorenoj kuhinji u zadnjem delu restorana. Jelovnik, napisan kredom na ploči, kratak je izbor lokalnih klasika i menja se obzirom na godišnje doba, a cena glavnog jela je približno 1350 dinara
“Bodega Donostiarra” – San Sebastian
Ovaj tradicionalni bar, osnovan 1928. u četvrti Gros, mesto je gde ćete zaista naići na lokalne stare goste iz susedstva, ali i mnoge poznate strance tokom poznatog međunarodnog filmskog festivala. Obilni meno od baskijskih tapasa i pečenog mesa, uključujući i 800-gramski odrezak chuleta ide odlično uz čašu ili dve sjajnog lokalnog vina. Ne propustite ni tunu, čili paprike guindilla, a morate probati i poznate morske specijalitete. Cena kompletne večere po osobi kreće se oko 4.500 dinara.
“Tapas 24” – Barselona
Smešten u prijatnom podrumskom prostoru i “Tapas 24” nudi kratki jelovnik delikatesnih zalogajčića koji se prstima jedu sa ogledala i ploča za serviranje. Među tapasima su kroketi od usoljenog bakalara, katalonski specijaliteti poput škembića i bikini zalogaja – tostiranih sendviča od sira i šunke ukrašeni crnim tartufima. Tu su i burgeri McFoie u kojima se prepliću ukusi govedine, foie gras i hrskavog peciva. Restoran je otvoren svaki dan, a cijena tapasa je blizu 250 dinara.
“Chez Georges” – Pariz
Iako je glavni grad Francuske pun mesta sličnog ili istog imena, staromodni bistro “Chez Georges” u latinskoj četvrti svakako je vredan stajanja, barem na čašicu ili dve. Mesto koje je 1964. otvorio Džordž Brule ostavlja utisak da se godinama malo toga promenilo, od uređenja do stalnih gostiju koji, na svoju žalost, dugačak i uzak prostor sada moraju deliti sa oduševljenim turistima. Restoran je otvoren pet dana u nedelji, a cena glavnog jela je približno 2.200 dinara.
“Kizilkayalar” – Istanbul
Vlasnici ovog fast fooda na poznatom trgu Taksim hranom su hteli da se razlikuju od onih koje su se 70-ih godina otvarale u Istanbulu. Svoj specijalitet su nazvali mokri ili “islak” burger, a on je poseban po pecivu umočenom u umak od paradajza, belog luka i maslinovog ulja. Sve se peče u posebnim pećima u kojima spravljaju i niz drugih specijaliteta po više nego pristupačnim cenama.
“Curry 36” – Berlin
U gradu sa bezbroj štandova pa čak i muzejem posvećenom berlinskom specijalitetu “currywurstu” (kobasicama s karijem) jedan je, otvoren još 1980. uspio da pobedi konkurenciju. Možda i zbog toga što je smešten kraj centrale podzemne željeznice Mehringdamm pa se na njemu čak i u kasnim noćnim satima okupljaju taksisti, verni lokalni gosti i hrpa turista. Uz svaku narudžbinu pitaće vas ‘sa ili bez’ što znači da odaberete kakve priloge želite uz kobasicu čija je cena 150 dinara.
“00100 Pizza” – Rim
Ljubitelji pice u Rimu će, prema preporuci stručnjaka, najbolju pojesti u piceriji nazvanoj po kombinaciji pozivnog telefonskog broja i oznaci brašna koje koriste u svojim proizvodima. Osim pica, tu su i “focacce pugliesi” i “tramezzini”, mali trouglasti sendviči u kojima se, na oduševljenje lokalaca, kombinuju ukusi poput iznutrica, paradajza i mente; volovskog repa, šargarepe, celera i slično. Iako se može naći i malo mesta za pojesti unutra, hrana se uglavnom priprema za poneti po cijeni od oko 1.500 dinara za kilogram pice.
“Ostermalms Korvspecilist” – Stokholm
Šveđani bi se sigurno složili da je najbolji hot dog štand na svetu upravo u Stokholmu. Među lokalcima on je poznat kao Bruno, po imenu nemačkog doseljenika koji ga je otvorio nedaleko od poznate pijace Ostermalms Saluhall. Izbor je više nego veliki: od argentinske kobasice “chorizo”, tuniške merguez, mađarske kabonos do slovenske kranjske, sa nezaobilaznim švajcarskim, austrijskim i nemačkim predstavnicima. Čak i vegetarijanci mogu pronaći varijantu za sebe, a sve kobasice su skuvane i poslužene u ugrejanom bagetu sa prilozima po želji.
“De Kas” – Amsterdam
Šef Gert Jan Hageman spasao je od uništenja zgradu dečijeg vrtića na jugoistočnom kraju Amsterdama i u njoj 2001. otvorio restoran. Obnovljeni staklenik sada je pretvoren u moderan dnevni boravak pun prirodnog svetla. Razmišljajući kako da ode korak dalje, vlasnik je zaključio da je najbolje postati i uzgajivač pa na mediteranskom meniju nudi povrće i začinsko bilje uzgojeno na sopstvenoj plantaži udaljenoj 10 kilometara. Cena je glavnog jela blizu 2.200 dinara.
“The Coffee Collective” – Kopenhagen
Danci svoju kafu doživljavaju vrlo ozbiljno, a “Coffee Collective” u Norrebru nadaleko je poznat kao najbolji kafić u gradu gde su i konkurencija i kafa vrlo jake. Mini pržionicu i kafić vodi grupa nagrađivanih Danaca – kupaca i pržača kafe i ljudi koji sirovine nabavljaju pravo sa plantaža širom sveta. sirovine nabavljaju pravo sa plantaža širom sveta.
Gde uživaju najbolji kuvari
