Kategorija vesti: BlueNauka

Evropski i azijski jezici vode poreklo od istog maternjeg jezika

Evroazijski jezici od Portugala do Sibira, formirali su “superporodicu” sa korenima u južnoj Evropi pre 15.000 godina, tvrde naučnici. Jezici koje su govorile milijarde ljudi širom Evrope i Azije potiču od istog starog jezika kojim se govorilo u južnoj Evropi krajem poslednjeg ledenog doba, prenose britanski naučnici.

Oni govore o zajedičkom poreklu rečnika koji je varirao od engleskog i urdu, do japanskog i kamčadalskog, jezika koji se govorio duž severno-istočnog oboda Rusije. Iz prastarog jezika, koji je bio u upotrebi pre najmanje 15.000 godina, nastalo je još sedam jezika koji su formirali staru evroazijsku “superporodicu” jezika. Ona se podelila na jezike koji se danas govore širom Evroazije, od Portugala do Sibira.

“Svako u Evroaziji može da prati svoje lingvističke korene unazad do grupe, ili grupacije ljudi koji su živeli pre oko 15.000 godina, verovatno u južnom delu Evrope, u vreme kada su se ledene ploče povlačile”, objašnjava Mark Pejdžel, evolucioni biolog na Univerzitetu Reding.

Lingvisti su dugo vodili polemiku vezanu za drevnu evroazijsku superporodicu jezika. Ova ideja jeste konroverzna zbog toga što mnoge reči evolviraju previše brzo da bi se moglo sačuvati njihovo poreklo. Većina reči ima 50 odsto šanse da bude zamenjena nekim drugim izrazom svake dve do četiri hiljade godina. Ali, ima i onih reči koje traju mnogo duže. U prethodnoj studiji, Pejdželov tim pokazao je da su izvesne reči – među njima zamenice, brojevi i prilozi – preživele desetine hiljada godina pre nego što su ih zamenile druge reči.

U poslednjem istraživanju Pejdžel je koristio kompjuterski model da bi odredio koje su se to reči toliko retko menjale, da bi trebalo da zvuče isto u različitim evroazijskim jezicima. Potom su uporedili svoju listu sa bazom podataka ranih reči koje su lingvisti do sada rekonstruisali. Na listi se nalaze 23 reči koje se nalaze u najmanje četiri predložena evroazijska jezika. To su zamenice “ja”, “mi”, imenice “čovek”, i “majka”. Isto tako, zbunjuje što su neke reči preživele, kao što je glagol “pljunuti”, i imenice “piljevina” ili “crv”.

“Piljevina je igrala važnu ulogu u ranim ljudskim zajednicama”, objašnjava Pejdžel. “Koristili su je za izolaciju, paljenje vatre, pravljenje vlakana. Ali ne mogu da kažem da sam očekivao da će se među tim rečima naći i ‘pljunuti’. Ipak, sama činjenica da možemo da identifikujemo reči koje vode do dalekih korena govori nam nešto fundamentalno o našim jezičkim sposobnostima. Govori nam da smo u stanju da prenosimo visoko komplikovane i precizne informacije već desetinama hiljada godina”, zaključuje Pejdžel.

 

Izvor: Blic

Povezane vesti

Ostavite Vaš komentar